уторак, 10. децембар 2013.

Музика, певање које не престаје


Певање има ту драж да заиста заборавиш где си шта си само осећаш ко си

Излази и извире из тебе твоја суштина  твоја борба твоја љубав, агонија и снага

Кад се само сетим каква провиђења пролазе, игре светлости и падање у благи транс, не могу да верујем да сам се одрекла тог живота, пробе два пута недељно, бенд као породица, заједно пијемо кафу, пиво, заједно правимо храну, заједно слушамо музику, заједно се у глас  смејемо и свађамо…онда неком само сине идеја, кренемо да импровизујемо без икакве тежње да то касније постане песма, једноставно се лудирамо без пардона без устезања и страха и тада у том тренутку настаје чудо, постајемо једно, звучимо апсолутно синхронизовано и све добија смисао

понедељак, 9. децембар 2013.

Срећа

Јутрос возим тако и нешто размишљам
баш ме добро служи ауто, што бих куповала нови
боље да уштедим за кућу
онда се сетим како сам опет сањала кућу у Струмици и размишљам шта то подсвест покушава да ми каже, па та кућа је одавно продата а ја је живо сањам као да сам и даље власник...да ли је могуће да и кућа има душу?
Јутрос ми се учинило да су сви људи добри и да је пуно љубави, која нам измиче. Највише сам мислила на своју ћерку, колико ми недостаје и колико ли ја њој недостајем? Још сам размишљала да ли бих могла само од писања да живим?
Време би ујутро користила за писање, поподне бих кувала и расла уз ћерку, увече бих размишљала како даље да наставим причу коју сам ујутро започела и са том  мишљу бих легла, онда би ми у сну дошао неки одговор или идеја и ујутро бих то одмах бацила на папир док је вруће. А, какав план, па дивота, милина, срећа....