if  you can express sorrow
so that anyone can sympathy with you,
if you can show beauty
so that  poor man can stand before it and sigh,
if you can make this world wonder why
than you belong to everyone and anyone,
if you sing and leafs grows from your sweet sound
than you can imagine how strong your will could be
but and how weak the man is
if you can hold long enough
you will finally understand
we are the light
and stars
and dog on the street

and all that you can be

Тихо тише, тихо тише, ко падање кише

Кад пада киша

Ја пишем

Сањала сам синоћ

Жену коју си некада волео

А можда је и још увек волиш

Моја сећања допиру много даље

Видим и оно што само ти мислиш да знаш

Чујем ветар и после толико година

Танке нити којима смо повезани

Истанчане душе наше

 Нежне плахе душе наше

Препуне љубави

Препуне музиком

Сви смо обасјани

А ипак тако сами

Тамо негде знам

Постоји брат мој по души

И он зна за мене

Ту негде крај мене

Је брат који ме слуша и чује

И опет душа бива испуњена надом

Колико мало времена смо заједно

Како је кратак дан за преплитање мисли

Како је дивна ноћ, спокојна за сусрете у сновима

Ми смо фини облици

Који се мењају као облаци

Створени да дајемо и стварамо